Lepo je kada u svom prostoru imaš nekoga sa kime sve misli i ideje, uvide i spoznaje možeš podeliti onako sirovo, odmah čim se pojave. Kada dok još pakuješ i sam u glavi imaš svog ličnog “prvog svedoka” uz pomoć koga to dobije oblik a time i dublji smisao.
Nekada su nam to prijatelji, nekada porodica, nekada ako baš imamo sreće - to budu naši partneri. Blagoslov je svakako, ko god nam to bio.
Imala sam to na drugim mestima, ali u ovoj sferi sam to dobila njegovim pojavljivanjem. Odmah njemu otrčim inspirisana da sve to izrazim i pustim u etar. Ranije me je slušao, postavljao pitanja, gurao da svoje spoznaje delim sa vama, da ih objavim u vidu svojih tekstova na blogu... Danas je bilo nešto drugačije. Snimao je sve što sam u naletu inspiracije, uzbuđenja i spoznaja pričala… postavljao mi pitanja… a onda ceo taj razgovor prekucao.
Prenosim vam u celosti naše ćaskanje, sa verom i nadom da će i vama poslužiti na vašem putu isceljenja (u tekstu koji skledi - Martina - M; Gordan - G).
M: Kad je učenik spreman – učitelj se pojavi. Prva stvar koja je potrebna da bi uopšte došli po isceljenje i da bi ga doživeli, jeste njihova spremnost… I to je, najčešće onaj momenat kada više ne mogu da izdrže, kada je dostiglo, eskaliralo, dostiglo granice...
Dajem ljudima siguran prostor da kažu što ne bi rekli ni sebi. Izlaze im najdublje stvari koje ni ne znaju da nose. Ja sam im prvi svedok.
G: To znači da…
M: Oni ne sumnjaju kad su u mom prostoru. Nema filtera između podsvesti i toga šta će biti izrečeno. Jednostavno, znaš da možeš da postojiš sa svime u tom trenutku ispred mene. Da šta god da kažeš, uradiš, da si siguran.
G: Kako nam to onda pomaže? Taj trenutak spoznaje.
M: Neko te vidi i čuje. To je najvažniji korak isceljenja. Neko te vidi i čuje sa svim tim tvojim.
G: I šta se onda desi?
M: Isceljenje…
G: Na koji način? Šta se to oslobodi ? Otključa?
M: Postaneš vidljiv. Postaneš bitan. To sve što si preživeo… nekako… je bitno, vredno, važno… Ja bukvalno budem taj prvi svedok. Mislim da jedino kad se potpuno ogoliš možeš i potpuno da se isceliš. Dokle god ti imaš pregrade… Ne možeš da se isceliš. I onda, to je to specifično, što ljudi onda mogu da se potpuno ogole… da probiju svoje pregrade… I onda se desi isceljenje… Nema vise tamnih zona, nema više rupa, nema više skrivenog. Nas “ubija “ skriveno.
G: Od koga skrivamo?
M: Od sebe od drugih. Od bilo koga – bilo čega… Zavisi od situacije do situacije… Ne mislim svesno skrivamo… Nego guramo u fioke… Ili ne mogu sad da se borim s tim ili šta ću ako sazna svet ili… Nije važno uopšte… a izjeda te krivica, kajanje – što nisam ovako, što nisam onako… Nije to poenta u činu koji ti kriješ, nego je poenta u tome što ga skroz toliko poguraš i odsečeš se od sebe… E to je suština… Ljudi se odseku od sebe, a ja im vraćam sebe. Oni se odseku od tog dela u tom iventu, nekog dela, zbog bilo čega, jer ili ne mogu sad da se bavim, kao što sam i ja radila, pa stavim u fioku, na primer. Ali ja sam se odsekla od sebe. Ja sam se odsekla od emocije da mene boli što mi je umro otac, na primer. Ja sam tu Martinu zaključala u sobi. Ona vrišti i dalje, ali ja sam je zaključala. Ignorišem je. Ja ljudima dajem šansu da to puste napolje i da vrate sebe sebi. Kroz taj vid poverenja i kroz to što im svedočim to njihovo, ja njima vraćam sebe sebi. To je ona bazična dečija potreba da budu viđeni. Deci nije najpotrebnije da im roditelji pričaju stalno bravooo, bravooo, bravo… super si ti, nego im je potrebno da budu viđeni. Šta god da rade, šta god da jesu, da budu viđeni i prihvaćeni takvi kakvi jesu u tom trenutku.
G: Kada ti radiš sa njima, kada si u kontaktu sa njima, ovo sve što pričaš, to je otvaranje njihovog deteta…
M: …To što nisu imali kad su bili mali, a što bi im izgradilo zdravu ličnost, dobijaju sada.
G: Kroz tvoju pažnju?
M: Nije to pažnja. To je jednostavno kroz to što sam tu da ih čujem i vidim. Nije to pažnja. To je jednostavno vidiš i čuješ nekoga i puštaš mu da postoji i kao takav je dovoljno… pa šta god… dobar, vredan, bitan. Jednostavno je tako.
G: A šta je onda zapravo tu uloga teta talasa?
M: Otvara se podsvest. Lakše nam je da dopremo do toga. Izlazi sve što se taložilo u podsvesti, što je dovelo do toga da se određene stvari natalože, da se blokiraju, da se odsečemo od sebe. Sve to što smo gurali u fioke i pravili se da ne postoji, na primer, ili nismo mogli da se izborimo tada sa tim, ili kako god, sve to tamo u podsvesti, uz pomoć teta talasa, izlazi van.
G: A da li mi možemo spontano da uđemo u to stanje mozga, u stanje pod teta talasima, samim tim što smo opušteni da se otvorimo, u ovom slučaju pred tobom. Da li se u to stanje ulazi samim tim što smo svesni da imamo priliku da smo sigurni u tu osobu preko puta nas?
M: Nisam sigurna. Teta talasi jesu stanje duboke relaksacije i jesu talasi koji se javljuju tik pošto se probudimo. To jesu talasi te potpune opuštenosti. Ali sad da tvrdim da 100% bi se upalo u teta talase ili ne bi, ne mogu.
G: A kad uđemo u stanje meditacije koji su tu talasi?
M: Alfa. Alfa je Reiki. Alfa je ta blaža meditacija, mada nekada kad neko ode dovoljno duboko i kad meditira može da upadne u teta talase. Znači, nije da mora, ali može.
G: …Ali mene interesuje kako mi možemo da naučimo da uđemo u teta stanje bez da pokrećemo mehanizme ili da budemo uključeni u znanja te tehnike?
M: Ne znam kako da ti dam odgovor na to pitanje. Meni se dešava da sam u teti, uslovno rečeno, spontano, ali to mi se dešava sad posle svih ovih godina. Više od decenije. Ali sam naučila… Moj prvi način povezivanja sa teta talasima je bio kroz tetu. Zato što kada se povežeš sa Stvoriteljem otvaraju se vrata podsvesti, ulaziš u teta talase. I to je to. Možda postoje još neke tehnike koje to rade. Ne znam… Ali, ja sam tako naučila. I onda što više radiš, što si više povezan, što si više u teta talasima, onda nekako postaneš protočniji za to, pa onda se dešava, hajdemo reći spontano, da upadneš u to. Ne moraš više školski da se povezuješ, kako učiš na prvom seminaru. Jednostavno, više si tu…
G: I da se povežem sa početkom priče… Da li je u tom stanju kad se klijent otvara… Da li je neophodno da oboje budete u teta stanju…Da bi došlo do isceljenja?
M: Klijent ulazi u teta stanje samim tim što se ja povežem sa klijentom kad počnem da radim. Ali otvaranje ljudi se meni dešavalo i ranije dok sam bila klinka pre svih tehnika. Do energije je. Do aure. Kako god hoćeš da nazovemo. To je momenat gde ljudi u prevozu počinju da mi pričaju svoje najmračnije stvari. Mislim najmračnije, ne najmračnije – najlošije, nego najmračnije – najbolnije. Na to mislim. Tada nisam bila u tehnikama.
G: Ali kako? Zašto se to dešava? Imaš li objašnjenje? Zašto baš tebi?
M: Pa zato što verujem da hileri imaju tu crtu da daju siguran prostor ljudima više nego neki drugi. Da imaju možda više ljubaznosti, obzirnosti. Ne znam… Saosećanja… Empate su. Kombinacija određenih stvari, ja verujem, da se šalje putem našeg energetskog polja, putem naše aure… I ljudi prosto reaguju na to.
Verujem da je ovo što je spontano izašlo iz mene danas i što sa vama delim nešto zajedničko za sva isceljenja, kod bilo kod terapeuta, iscelitelja, učitelja… za bilo koju temu/problem vezano...
Neka vam služi za vaš dalji rast i spoznaju i podelite sa mnom svoje uvide - šta je vama bilo najznačajnije u vašim isceljenjima?
Volim vas,
Martina
Comments