ISTORIJA I POREKLO REIKIJA
Postoji nekoliko različitih priča o nastanku Reikija. Neke imaju različita religijska polazišta (hrišćanstvo i budizam), dok se neke razlikuju u opisu kako je Reiki energija došla osnivaču Mikao Usuiju, ali sve se slažu oko jednog – da je sama Reiki praksa jedan od najvećih darova koji je čovečanstvo moglo dobiti.
Ovde ćemo predstaviti ono u šta mi verujemo i oko čega se slaže najveći broj autora koji su pisali o Reikiju. Informacije koje potvrđuju postojanje tehnike korišćenja univerzalne životne energije, koju je kasnije Mikao Usui nazvao Reikijem, stare su i po 2500 godina. Ovaj način korišćenja energije pominje se u mnogim spisima, zapisima i svetim knjigama (Sanskritske Sutre, spisi monaha sa Tibeta, spisima iz Indije i Kine, Egipta itd.).
Mikao Usui se smatra začetnikom i prvim učiteljem onoga što nazivamo Reiki.
Mikao Usui, poznat još i kao Usui Sensei (kako su ga zvali njegovi učenici u Japanu), rođen je 15. avgusta 1865. u selu Tainai u distriktu Jamagata Gifu prefekture, koja se nalazi u blizini današnje Nagoje u Japanu. Usuijevi preci su bili pripadnici uticajnog Čiba klana i bili su Hatamoto samuraji. 1551. Tošitane Čiba je osvojio grad Usui i od tada su svi članovi porodice nosili prezime Usui. Mikao Usui je gajen kao samuraj i bio je obučen u borilačkim veštinama, tačnije u veštinama Aikija (meka unutrašnja veština borbe, preteča i temeljac veština Aikido, Kito-rju, Kenđutsu, a nalazi se i kao koncept u Karateu i Džudou. Stavlja akcenat na upotrebu životne unutrašnje energije - ki). Ceo život je bio marljiv i posvećen učenju, pa je veliki deo odraslog života proveo putujući po Evropi, Aziji i Americi usavršavajući svoje znanje u oblasti medicine, psihologije i religije (hrišćanstvo, budizam i taoizam), kao i veštine vančulne prirode, koje su bile široko cenjene u Aziji. Postao je član Rei Đjutu Ka, metafizičke grupe posvećene razvijanju psihičkih sposobnosti. Imao je mnogo poslova, uključujući i u državnoj službi, kompanijama, i pomago je pri rehabilitovanju zatvorenika. Na kraju je postao sekretar Šinpei Gotou, načelniku pri odeljenju za zdravlje, koji je kasnije postao gradonačelnik Tokija. Dubina svih njegovih iskustava i učenja ga je inspirisala da usmeri svoja istraživanja ka otkrivanju svrhe života, uz to se i interesovao za trenutna isceljenja koje su izvodili Isus i Buda. Tokom svojih istraživanja je počeo da se zanima za stanje svesti po imenu An-Šin Ritus-Mei (An-shin Ritus-mei). U ovom stanju svesti ne samo da će osoba koja ga je dostigla otkriti svoju životnu svrhu, već će biti vođena ka njenom ostvarivanju. Takođe, osećaće mir u sebi, bez obzira na spoljašnji svet, i baš iz tog mesta mira svrha će biti ispunjena. Specijalna priroda ovog stanja svesti je da se ono održava samo od sebe, bez truda onog ko ga poseduje, osećaj mira proizvodi sam sebe, što je vid prosvetljenja.
Usui je razumeo koncept na intelektualnom nivou i posvetio je život njegovom dostizanju. Otkrio je da je jedan od puteva ka tome praktikovanje Zazen meditacije. U Japanu je pronašao Zen učitelja koji ga je vodio na ovom putu. Počeo je da izučava Sutre i tehnike Zen meditacije (Zazen). Nakon tri godine provedene kod svog Zen učitelja, učitelj mu je predložio da počne ozbiljniju praksu meditacije. U februaru 1922. Mikao Usui se povukao na planinu Kuramu (Kurama-yama) da bi se posvetio intenzivnoj meditaciji i postu. Na planini Kurama postoji mali vodopad gde ljudi i danas idu da praktikuju meditaciju dok voda pada na njih (Misogi meditacija), na taj način veruju da otvaraju krunsku čakru i tako se povezuju sa Univerzumom (Bogom) i teže ka prosvetljenju. Ne zna se da li je Mikao Usui praktikovao ovaj vid meditacije ili Zazen, ali je u svakom slučaju vremenom postajao sve slabiji i slabiji. U martu 1922. na 21. dan njegove meditacije primetio je veliku svetlost kako mu se približava. Svetlost ga je pogodila u čelo (neki kažu u teme) kao munja i pred očima su mu se pojavili mehurići koji su u sebi sadržavali po jedan zlatni simbol. Od intenziteta samog dešavanja Usui se onesvestio. Kada se probudio osećao se potpuno regenerisan, kao da nije ni postio, čak da je u stanju vitalnosti kakvu nikada pre nije osetio. Njegova svest je bila potpuno zamenjena duhovnom energijom visoke frekvencije i posedovao je sasvim nov nivo svesti. Bio je pun zahvalnosti na ovom daru. Potrčao je uzbuđen niz planinu, ali se usput spotakao nožnim prstom o kamen i pao. Kao što bi svako uradio, uhvatio se za prst na nozi koji je bio u bolovima. Čim je ovo uradio, isceljujuća energija je potekla iz njegovih ruku sama od sebe, bol je nestao i prst je bio isceljen. Usui je bio zapanjen, pored prosvetljujućeg iskustva koje je doživeo dobio je i dar isceljivanja.
Mikao Usui je praktikovao ove nove sposobnosti u početku sa svojom porodicom, a kasnije je razvio čitav sistem isceljivanja kroz eksperimentisanje sa ovim sposobnostima, i kroz dotadašnje praktikovanje i izučavanje raznih religijskih praksi, filozofije i različitih duhovnih disciplina. Nazvao je ovaj sistem isceljenja Shin-Shin Kai-Zen Usui Reiki Ryo-Ho (Usuijeva metoda Reiki tretmana za unapređenje tela i uma), ili skraćeno Usui Reiki Ryoho (Usuijev metod isceljenja Reikijem).
Usui je čvrsto verovao da istinska promena mora nastati u duhu, odnosno duši čoveka, jer je to jedini način da pozitivna promena ostane trajna. Čovek mora biti izlečen u potpunosti, na svim nivoima sebe i doživeti promenu unutar sebe. Ovu lekciju je naučio primetivši da se mnogi izlečeni vraćaju. Pitavši jednog mladića šta se dogodilo dobio je odgovor da je lakše biti prosjak nego preuzeti odgovornost za sopstveni život. Do tada Reiki koji je davao besplatno nije dopustio potpunu razmenu. Ljudi treba da daju nešto za energiju isceljenja inače je neće ceniti.
Poučen ovim iskustvom napravio je 5 reiki principa.
Prevod ovih principa sa japanskog bi glasio:
Tajni metod uzvišenih blagoslova,
duhovna medicina za mnoge bolesti.
Samo danas nemoj biti ljut,
nemoj brinuti,
budi zahvalan,
predano obavljaj svoj posao,
budi ljubazan prema svima.
Sećaj se ovoga u svom umu,
ponavljaj svojim ustima.
Zapadna interpretacija Reiki principa glasi:
Samo danas se neću brinuti.
Samo danas se neću ljutiti.
Samo danas ću biti zahvalan/na za sve.
Samo danas ću raditi pošteno.
Samo danas ću biti ljubazan/na prema svim živim bićima.
Takođe mu je postala jasna svrha simbola koje je dobio na planini, kao i činjenica da treba da inicira druge ljude kako bi sami preuzeli odgovornost za sopstveni život
U aprilu 1922. Mikao Usui otvara Reiki kliniku u Aojami, Tokiju.
Prvi stepen njegove obuke se naziva Šoden (Prvi Stepen), drugi je Okuden (Unutrašnje učenje), i treći je Šinpiden (Učenje misterije). Treći je poznat kao majstorski nivo, a danas se deli na dva dela, Šihan-kaku i Šihan, znani kao majstorski (treći stepen) i majstorski/učiteljski (četvrti stepen).
1925. otvara još jednu veću kliniku u Nakanu u Tokiju. Počinje više da putuje i da širi tehniku. Podučio je direktno više od 2000 učenika i napravio oko 20 Šihana. Mikao Usui je umro na putu ka Fukujami radi podučavanja 9. marta 1926. u svojoj 60. godini života.
Pre svoje smrti, Usui Sensei je predao odgovornost širenja Reikija svom učeniku dr Hajašiju, koji je otvorio svoju kliniku i uspešno nastavio da širi i razvija Reiki uz pomoć svog prošlog iskustva kao doktora u mornarici. Hajaši je uspešno vodio evidenciju o pacijentima i o tome koji položaji ruku najviše odgovaraju u tretmanu pacijenta.
Na njegovu kliniku je jednog dana ušla mlada pacijentkinja po imenu Havajo Takata. Okolnosti koje su je dovele na kliniku su sledeće. Rođena je 24. decembra 1900. na Havajima. Roditelji su joj bili japanski emigranti. Otac joj je bio radnik na planataži šećerne trske, i ona se udala za knjigovođu plantaže na kojoj je i sama radila. Muž joj se zvao Saiči Takata sa kojim je imala dve ćerke. Muž joj je oktobra 1930. umro u svojoj 34. godini, ostavljajući Takati da gaji sama ćerke. Budući da je morala teško i naporno da radi da bi ih izdržavala, Takata je nakon pet godina razvila jake stomačne bolove i problem sa plućima, kao i nervni slom. Ubrzo nakon toga, jedna od Takatinih sestara umire i odgovornost saopštavanja te vesti roditeljima koji su se vratili u Japan pada na Takatu. Takođe je nameravala da u Japanu potraži zdravstvenu pomoć. Nakon što je rekla vest roditeljima, odlazi u bolnicu gde joj dijagnostikuju tumor, astmu, kamenje u žučnoj kesi i upalu slepog creva. Odbila je operaciju i otišla na Hajašijevu kliniku.
Počela je da prima Reiki grupne tretmane svakog dana od dva terapeuta u isto vreme. Po njenim rečima, mislila je da imaju neku opremu u rukama koliko su im ruke bile vrele. Za 4 meseca je bila potpuno izlečena.
1936. je primila prvi stepen Reikija od strane Hajašija, drugi nakon godinu dana rada u klinici. U februaru 1938. postaje Reiki majstor, jedan od oko 13 Hajašijevih majstora, i njegov naslednik kao što je i on bio Mikao Usuiju.
Takata je proširila znanja o Reikiju širom Amerike i čitavog sveta i iza sebe ostavila 22 Reiki majstora/učitelja. 1980. Takata je svoja znanja i titulu Grandmastera prenela svojoj unuci Filis Lei Furumoto, koja je nastavila da širi znanje o Reikiju. Takata je najzaslužnija za globalno širenje Reiki veštine.
Kako je nastavio sa širenjem, Reiki je došao i na naše prostore, pa je čak i priznat kao metod tradicionalne (alternativne) medicine, od strane Ministarstva Zdravlja Republike Srbije, objašnjavajući ga kao isceljujuću kosmičku energiju, koja ima niz pozitivnih efekata: smanjenje napetosti, stresa, povećanje samoisceljujućih sposobnosti organizma, smanjenje bola, ubrzanje i olakšanje postoperativnog oporavka, jačanje imunog sistema itd. Iz Usui Reikija su se kasnije razvili svi ostali Reiki modaliteti i tehnike.