12/04/2015
Koliko je lepo oprostiti.
Koliko je to samo oslobađajuće.
Nekako te preplavi neka toplota i mir.
Čitavo telo se ispuni nekim novim osećajima, blagim, nežnim, čarobnim.
A kada pogledaš ili pomisliš na osobu kojoj si oprostio/la imaš svest šire slike, Božanske perspektive.
Znaš da je ta osoba radila najbolje što je umela, da zapravo u trenutku kada te je povredila nije znala bolje. Znaš da je svako imao svoju već odavno dogovorenu ulogu.
Onda konačno možeš da pustiš sav nagomilani bes, gorčinu, zameranje, mržnju...
Onog trenutka kada ti više nije potrebno objašnjenje ni izvinjenje, kada se više ne pitaš šta bi bilo kad bi bilo, kada apsolutno isključiš sanjarenja tog tipa, kada potpuno svesno pogledaš prošlost, a ipak dobiješ potrebu da tu osobu zagrliš, da joj poželiš i pošalješ ljubav, e onda znaš da je zaista oprošteno.
Težak je to proces, dugotrajan, ali donosi toliko vrednih lekcija...
I oslobađa mesto za nešto bolje, čistije i svetlije.
Hvala ti što si bio moja najveća lekcija i što si me učinio onim što jesam.
Jeste li vi dragi moji spremni da oprostite?
Volim vas,
Martina